Вода сачињава 70% укупне површине Земље, али то не значи да је има на претек. Воду морамо чувати, али и штедети. Сачувајмо природна богатства, а међу њима и водене површине. Штедимо је и приликом коришћења у домаћинству. Разни проблеми настају као појединачни и локални, али се њихове негативне последице испољавају и постају видљиве тек на глобалном плану. Из тог разлога скрећемо Вам пажњу на следеће ситуације о којима може свако повести рачуна:

- Славина која капље троши 1.000 литара воде месечно или 33 литре воде дневно.

- Водокотлић који лагано цури потроши 20.000 литара воде месечно или 286 литара дневно.

- Потрошња се може смањити и туширањем уместо купањем у кади; прањем аута из канте; заливањем цвећа сакупљеном кишницом итд.

Сомбор у својој околини нема текућих вода па је принуђен да се водом снабдева из бушених бунара. Вода до које се долази из бунара захтева строгу техолошку обраду која односи значајна средства из Вашег и општинског буџета. За нас је Ваша уштеда од великог значаја јер се водом из водовода снабдева 13.236 домаћинстава.

Чинећи мали напор за себе, учинићете огромну уштеду за све нас.

Чувајући воду данас чувамо језа будућност.

У преко 170 земаља света, 15-ог маја је обележен Међународни дан акције за климу. Животна средина је данас, услед антропогеног утицаја, изложена великим променама од којих климатске представљају предмет све веће забринутости. Објашњење за климатске промене налазимо у повећаном ефекту стаклене баште. Иако је реч о природном процесу, свакодневним људским активностима, од којих је најзначајније сагоревање фосилних горива у енергетске сврхе, долази до повећаних емисија гасова са ефектом стаклене баште, у првом реду угљендиоксида. Нагомилавање ових гасова онемогућава рефлектовање сунчеве енергије, те се већи њен део апсорбује што има за последицу повећање температуре на земљи.

Према неким сценаријима и прогнозама, средња глобална температура до 2100. године би могла да се повећа и за 4,5 °C. Шта то заправо значи за човечанство и његов опстанак? Последице су бројне и оне не заобилазе ни један медијум животне средине, па тако ни воду као кључни елемент. Климатским променама се врши велики притисак на водне ресурсе и доводи се у питање доступност и расположивост пијаће воде у наредном периоду.
Неке од последица по водне ресурсе су:
- отапање глечера и ледника – обзиром да они представљају извор око 90 % слатке воде, њиховим отапањем губи се драгоцени водни рерурс;
- повећање количине влаге у атмосфери – у наредном периоду доћи ће до промене дистрибуције воде, па ће тако поједини делови Земље бити изложени дуготрајним сушним периодима, док ће у другим бити учестале поплаве;
- мање падавине и смањен проток река – према неким прогнозама, пораст температуре ће довести до смањеног протока река, што ће имати негативан утицај на безводна подручја и на реке са малом количином воде.
Данас, када се климатске промене не могу оспорити, покушава се ограничити њихов негативан утицај заједничким напорима. У ту сврху, у априлу месецу ове године, усвојен је Споразум о ограничавању глобалног загревања који треба да ступи на снагу 2020. године, а који замењује Кјото протокол из 1997. Друштво је у обавези да преузме одговорност, благовремено реагује и спречи реализацију неповољних сценарија.

Служба информисања
ЈКП "Водоканал" Сомбор